ŠTA AKO KONTROLA KOJA VAM DAJE SIGURNOST POČNE DA VAM ODUZIMA UŽIVANJE?

Nakon straha u procesu se pojavilo samopouzdanje.
Taj polaritet, strah i samopouzdanje, dalje je obrađivan u procesu.
Meni je bilo posebno zanimljivo koliko su se u njenom slučaju pokazali kao dve strane iste unutrašnje teme.

ONO ŠTO NAS ŠTITI MOŽE ISTOVREMENO I DA NAS OGRANIČAVA

Kontrola sama po sebi nije problem.
Ona nam pomaže da organizujemo posao, vreme, putovanja i obaveze.
Ali ako iza nje stoji potreba da po svaku cenu izbegnemo nepredvidivost, ona može početi da zahvata i ona područja života u kojima nam je potrebno nešto sasvim drugo:
spontanost, poverenje, bliskost i prepuštanje.
Čovek tada ne kontroliše samo okolnosti.
Počinje da kontroliše i sopstvenu reakciju.
Sopstveno telo.
Sopstveno zadovoljstvo.
I ono što je trebalo da nas zaštiti od neprijatnosti može početi da nas udaljava i od prijatnosti.

U PEAT-U NE DOBIJATE TUMAČENJE SEBE — OTKRIVATE GA KROZ SOPSTVENI PROCES

Ovo je jedan od razloga zbog kojih mi je PEAT rad važan.
Klijentu ne objašnjavam ko je on.
Ne nudim gotovu priču o tome zbog čega se nešto događa.
Proces nas vodi kroz ono što je za tu osobu stvarno aktivno.
U ovom slučaju nisu postojali unapred zadati odgovori.
Postojala je žena koja je želela da se prepusti, a nije mogla.
Postojala je stegnutost.
Zatim nelagoda, sramota i strah.
A onda njena sopstvena rečenica:
„Ako uživam, gubim kontrolu.“
Tu je počeo da se otvara njen stvarni unutrašnji konflikt.

NIJE DOVOLJNO SAMO DONETI ODLUKU — VAŽNO JE DA SMO IZNUTRA U SKLADU SA NJOM

Ponekad ono što nam dugo pomaže da se osećamo sigurnije vremenom postane upravo ono što nas ograničava.
Nedavno sam radila sa devojkom koja ima partnera, ali se u intimnim trenucima veoma stegne.
Želi da se prepusti, ali kao da u njoj postoji unutrašnja kočnica koja joj to ne dozvoljava.
Početni problem bio je vrlo konkretan: stegnutost i nemogućnost prepuštanja uživanju.
Tokom PEAT procesa pojavili su se redom:
stegnutost → jaka nelagoda → neprijatnost → sramota → strah
U jednom trenutku sam je pitala odakle joj dolazi taj strah.
Odgovorila je:
„Ako uživam, gubim kontrolu.“
Ta rečenica otvorila je mnogo širu temu od same intimnosti.
KADA KONTROLA POSTANE NAČIN DA SE ZAŠTITIMO OD NEIZVESNOSTI
Ona i inače voli da stvari drži pod kontrolom.
Kada putuje, planira do detalja.
Važno joj je da unapred zna šta može da se dogodi.
Pokušava da predupredi neprijatnosti i situacije koje ne može da predvidi.
Takva organizacija joj daje osećaj sigurnosti.
Ali problem nastaje kada kontrola prestane da bude samo koristan alat i postane jedini način da se osećamo bezbedno.
Jer postoje životne situacije koje ne mogu potpuno da se isplaniraju.
Bliskost je jedna od njih.
Spontanost takođe.
Uživanje još više.

MOŽEMO LI ISTOVREMENO DA KONTROLIŠEMO I DA SE POTPUNO PREPUSTIMO?

U ovom procesu njen strah nije došao kroz moje tumačenje.
Ona je sama došla do veze:
uživanje = gubitak kontrole
I upravo tu vidimo jednu od važnih osobina PEAT rada.
Procesor ne govori klijentu:
„Vi se ovako ponašate zato što…“
Ne određuje unapred značenje nečijeg problema.
Pratimo ono što se tokom procesa pojavljuje i osoba sama dolazi do svojih sadržaja, osećanja i uvida.
Nakon straha u procesu se pojavilo samopouzdanje.
Taj polaritet — strah i samopouzdanje — dalje je obrađivan u procesu.
Meni je bilo posebno zanimljivo koliko su se u njenom slučaju pokazali kao dve strane iste unutrašnje teme.

ONO ŠTO NAS ŠTITI MOŽE ISTOVREMENO I DA NAS OGRANIČAVA

Kontrola sama po sebi nije problem.
Ona nam pomaže da organizujemo posao, vreme, putovanja i obaveze.
Ali ako iza nje stoji potreba da po svaku cenu izbegnemo nepredvidivost, ona može početi da zahvata i ona područja života u kojima nam je potrebno nešto sasvim drugo:
spontanost, poverenje, bliskost i prepuštanje.
Čovek tada ne kontroliše samo okolnosti.
Počinje da kontroliše i sopstvenu reakciju.
Sopstveno telo.
Sopstveno zadovoljstvo.
I ono što je trebalo da nas zaštiti od neprijatnosti može početi da nas udaljava i od prijatnosti.

U PEAT-U NE DOBIJATE TUMAČENJE SEBE — OTKRIVATE GA KROZ SOPSTVENI PROCES

Ovo je jedan od razloga zbog kojih mi je PEAT rad važan.
Klijentu ne objašnjavam ko je on.
Ne nudim gotovu priču o tome zbog čega se nešto događa.
Proces nas vodi kroz ono što je za tu osobu stvarno aktivno.
U ovom slučaju nisu postojali unapred zadati odgovori.
Postojala je žena koja je želela da se prepusti, a nije mogla.
Postojala je stegnutost.
Zatim nelagoda, sramota i strah.
A onda njena sopstvena rečenica:
„Ako uživam, gubim kontrolu.“
Tu je počeo da se otvara njen stvarni unutrašnji konflikt.

NIJE DOVOLJNO SAMO DONETI ODLUKU – VAŽNO JE DA SMO IZNUTRA U SKLADU SA NJOM

Možemo svesno želeti jedno, a da neki drugi deo nas reaguje potpuno drugačije.
Možemo želeti bliskost, a istovremeno se stezati.
Možemo želeti spontanost, a pokušavati da predvidimo svaki sledeći trenutak.
Možemo odlučiti da ćemo se prepustiti, a ipak osećati strah čim kontrola počne da popušta.
Zato cilj nije samo reći sebi:
„Od sada ću drugačije.“
Važno je da unutrašnji emocionalni odgovor više ne vuče u suprotnom pravcu.
Tada odluka više nije borba sa sobom.
Tada je čovek sa njom zaista u skladu.