Šta je PEAT?

Postoje problemi za koje tačno znamo kada su počeli i zbog čega. A postoje i oni drugi.

Godinama nam se ponavljaju iste reakcije, strahovi, nesigurnosti ili životne situacije. Razumemo ih. Razmišljamo o njima. Nekad vrlo dobro znamo i šta bi trebalo da promenimo.

Pa ipak, kao da se stalno vraćamo na isto mesto.

Upravo tim unutrašnjim sadržajima bavi se PEAT.

Nije uvek dovoljno da znamo zašto imamo problem

Često mislimo da ćemo problem rešiti kada otkrijemo njegov uzrok.

Ponekad nam to zaista mnogo znači. Ali verovatno ste i sami doživeli da nešto o sebi savršeno dobro razumete – i opet reagujete isto.

Znate da nema razloga za toliki strah, ali ga osećate.

Znate da ne treba da se uznemirite, ali telo je već reagovalo.

Znate da vam neki obrazac ne koristi. Možda ste sebi sto puta rekli da ćete sledeći put drugačije – a onda dođe sledeći put i vi ponovo uradite gotovo isto.

Tu postaje zanimljivo.

Jer problem očigledno nije samo u onome što znamo.

Šta onda PEAT zapravo radi?

PEAT je metod rada na psihološkim i emocionalnim problemima, a istovremeno i sistem ličnog i duhovnog razvoja.

U PEAT-u ne pokušavamo samo da objasnimo problem. Krećemo od onoga što osoba sada doživljava i pratimo sadržaje koji se tokom procesa spontano pojavljuju.

To mogu biti misli.

Emocije.

Slike.

Telesni osećaji.

A ponekad se pojavi nešto što na prvi pogled uopšte nema logičnu vezu sa problemom od kojeg smo krenuli.

I upravo tu često počinje najzanimljiviji deo procesa.

Četiri stvari od kojih je sačinjeno naše iskustvo

Probajte nešto sasvim jednostavno.

Setite se nekog lepog događaja. Možda mora, putovanja, osobe koju volite ili trenutka u kojem ste bili baš zadovoljni.

Ako na nekoliko sekundi zatvorite oči i zaista se vratite tom događaju, verovatno ćete primetiti nekoliko stvari.

Možda ćete videti sliku.

Proći će vam neka misao.

Javiće se emocija.

A nešto ćete verovatno osetiti i u telu.

Isto se događa i sa neprijatnim iskustvima.

Recimo da je neko doživeo saobraćajnu nezgodu i posle toga oseća strah kada treba ponovo da sedne u automobil. Može mu se pojaviti slika onoga što se dogodilo, misao iz tog trenutka, strah ili panika i sasvim konkretna reakcija u telu.

U PEAT-u radimo upravo sa sadržajima koji nose problem.

Ne moramo unapred da znamo kuda će nas oni odvesti.

Ne tražimo „pravi“ odgovor

Ovo je jedna od stvari koje posebno volim kod PEAT-a.

Klijent ne mora da razmišlja:

Šta bi sada trebalo da kažem?

Da li je ovo dovoljno važno?

Ima li ovo smisla?

Ne mora.

Tokom PEAT procesa pratimo prvo što se spontano pojavi.

Zato se proces ne vodi intelektualnim analiziranjem i ne pokušavamo svesno da odlučimo koji sadržaj treba da dođe sledeći.

Zapravo, na taj deo procesa ne možemo svesno ni da utičemo. I to je dobro.

Proces ima svoj tok. Naš posao nije da ga guramo tamo gde mislimo da bi trebalo da ide, već da pratimo ono što se pojavljuje i dozvolimo mu da se odvija na način koji je u tom trenutku najbolji za osobu koja kroz njega prolazi.

A gde nas sve to vodi?

Kod Dubokog PEAT-a proces može da nas dovede do dva suprotstavljena unutrašnja sadržaja – polariteta.

To je veoma važan deo PEAT-a.

Mi živimo u svetu suprotnosti: imamo radost i tugu, bliskost i udaljenost, slobodu i neslobodu, moć i nemoć…

Problem nastaje kada dve strane u nama više nisu samo različite, već počnu da nas vuku svaka na svoju stranu.

Jedan deo mene hoće jedno.

Drugi hoće suprotno.

A između njih – ja.

Možda ste nekada imali upravo taj osećaj:

„Znam šta hoću, ali kao da me nešto vuče na drugu stranu.“

U PEAT-u ne pokušavamo da jednu stranu proglasimo dobrom, a drugu lošom i da se onda ove druge otarasimo.

Radimo sa obe.

Jer upravo njihov sukob može održavati problem.

Zašto ljudi dolaze na PEAT?

Neko dolazi zbog straha.

Neko zbog uznemirenosti, nesigurnosti ili problema koji mu se uporno vraća.

Neko primećuje da u odnosima stalno završava u sličnim situacijama.

Neko teško donosi odluke.

A neko nema veliki problem koji želi da „popravi“. Jednostavno želi bolje da razume sebe, da se oslobodi unutrašnjih kočenja i da radi na svom ličnom i duhovnom razvoju.

Zato PEAT za mene nije samo način rada kada nešto već ozbiljno smeta.

Može da bude i način da ne čekamo da problem postane veliki.

Ne morate mi ispričati ceo svoj život

Ovo ljudima često donese olakšanje.

Za PEAT proces nije neophodno da klijent detaljno iznosi svoju intimu niti da prepričava sve što mu se dogodilo.

Pogotovo kada je iskustvo bolno, neprijatno ili nešto o čemu osoba teško govori, to može biti veoma važno.

Potrebno je da imamo dovoljno da odredimo od čega krećemo.

A onda pratimo proces.

Korak po korak.

I tu PEAT postaje mnogo više od tehnike za rešavanje problema

Kada se neki unutrašnji sukob razreši, ne menja se samo način na koji gledamo jedan konkretan događaj.

Često počinjemo drugačije da vidimo i sebe.

Dobijamo više prostora da biramo kako ćemo reagovati, umesto da nas automatski vode stari obrasci.

I možda je upravo to jedan od najlepših načina da objasnim šta želimo PEAT-om:

da budemo sve više svoji, a sve manje vođeni onim što nas iznutra nesvesno vuče, gura ili zaustavlja.