Kako izgleda PEAT u praksi: od uznemirenosti do slobode

Neko može veoma dobro da zna zašto ima određeni problem. Može dugo da razmišlja o njemu, da ga analizira, da zna kada je nastao, pa čak i da razume šta ga pokreće.

A ipak, kada se nađe u istoj situaciji — ponovo reaguje na isti način.

Upravo tu počinje ono što je meni kod PEAT-a posebno zanimljivo.

U PEAT procesu ne pokušavamo samo da objasnimo problem. Pratimo šta se u čoveku zaista događa, korak po korak, sve dok ne dođemo do onoga što se nalazi dublje, ispod početne reakcije.

Pokazaću vam to na jednom jednostavnom primeru iz prakse.

„Loše mi je kada ne mogu odmah da ispunim potrebe svoje ćerke“

Klijentkinja je došla sa problemom koji je opisala otprilike ovako:

„Osećam se loše i uznemireno kada ne mogu odmah da ispunim potrebe svoje ćerke.“

To je naša početna tačka.

Ne pretpostavljamo unapred zašto se ona tako oseća. Ne tražimo na silu objašnjenje. Ne pokušavamo ni da je ubedimo da „nema razloga“ da bude uznemirena.

Krećemo od onoga što sada postoji.

Tokom PEAT procesa klijent zatvara oči kako bi pažnju lakše usmerio na sebe. Koriste se određene akupunkturne tačke na licu i grudima, uz disanje i precizna usmerenja procesora.

Klijent se povezuje sa problemom, a zatim prati ono što se pojavljuje.

I tu stvari postaju zanimljive.

Problem retko ostane onakav kakav je izgledao na početku

Kada se klijentkinja povezala sa svojom uznemirenošću, pojavio se sledeći sadržaj:

„Osećam se zaglavljeno.“

Radimo sa tim.

Posle zaglavljenosti javlja se telesni osećaj:

„Ceo organizam mi treperi.“

Ne analiziramo ga. Ne pitamo: „A zašto vam telo treperi?“

Nastavljamo proces.

Ispod toga pojavljuje se:

nemoć.

Zatim:

strah.

A onda se događa nešto što klijentkinja nije mogla da predvidi na početku procesa.

Pojavljuje se:

sloboda.

Pogledajte samo put kojim smo stigli:

uznemirenost → zaglavljenost → treperenje tela → nemoć → strah → sloboda

Da smo na početku pokušavali da pogodimo šta se nalazi ispod problema, verovatno bismo mogli da napravimo deset različitih teorija.

Ali u PEAT-u nam teorija nije potrebna.

Proces pokazuje put.

Ne biramo šta će sledeće izaći

Ovo je jedna od važnih stvari koje objašnjavam ljudima koji prvi put dolaze na PEAT proces.

Ne treba da smišljate „dobar odgovor“.

Ne treba da budete posebno intuitivni.

Ne morate čak ni da razumete zašto se nešto pojavilo.

Procesor vas usmerava, a vi prijavljujete ono što se javlja: misao, emociju, sliku, telesni osećaj ili nešto drugo što je u tom trenutku prisutno.

Zato se ovaj proces ne može unapred isplanirati.

Kada smo krenuli od rečenice „uznemirena sam jer ne mogu odmah da ispunim potrebe svoje ćerke“, nismo znali da ćemo stići do straha i slobode.

Klijent ne bira taj put, a ne bira ga ni PEAT procesor.

Mi ga pratimo.

A šta kada se pojave dve suprotnosti?

U ovom procesu pojavili su se strah i sloboda.

Na prvi pogled, teško da mogu biti različitiji.

Ali PEAT ne pokušava da proglasi slobodu „dobrom“, a strah „lošim“, pa da se onda oslobodimo straha i zadržimo samo slobodu.

To je veoma važna razlika.

Radimo sa oba polariteta.

Klijentkinja je usmeravana da oseti strah, zatim slobodu, a potom oba istovremeno.

Strah i sloboda.

Sloboda i strah.

Bez borbe protiv jednog i bez hvatanja za drugo.

Proces se nastavlja sve dok klijentkinja ne dođe do sasvim drugačijeg doživljaja:

strah i sloboda više nisu odvojeni.

Postali su jedno.

Na kontrolno pitanje da li još može da oseti odvojenost straha od slobode i slobode od straha, odgovorila je da ne može.

Integracija je završena.

Zašto je važno što je ovo bio njen prvi Duboki PEAT proces?

Ovde dolazimo do jedne od najzanimljivijih karakteristika Dubokog PEAT-a — ličnih kodova.

Prema postupku Dubokog PEAT-a, kada osoba prvi put prolazi kroz ovaj proces, par polariteta koji se na kraju integriše predstavlja njene lične kodove.

U ovom slučaju to su bili:

strah i sloboda.

Da su se isti polariteti pojavili u nekom kasnijem PEAT procesu, radili bismo sa njima u okviru konkretnog problema zbog kojeg je osoba došla.

Ali pošto je ovo bio prvi proces, strah i sloboda posmatramo kao njene lične kodove.

Kada vas čas vuče jedno, a čas drugo

Lične kodove volim da objasnim kao neku vrstu unutrašnje klackalice.

Čovek može dugo da živi između dve suprotnosti, a da uopšte ne vidi obrazac.

U ovom primeru to su strah i sloboda.

Jedno vreme čovek pokušava da pobegne od straha i izbori se za slobodu. Kada stigne do slobode, pomislili bismo: „Eto, sada je sve rešeno.“

Ali nije nužno tako.

Ako polariteti nisu integrisani, posle nekog vremena drugi kraj klackalice ponovo može da počne da vuče.

I čovek se pita:

„Zašto opet radim nešto za šta znam da mi ne prija?“

Upravo zato rad sa ličnim kodovima može da donese sasvim drugačiji pogled na sopstveno ponašanje.

Poenta nije da više nikada ne osetimo strah

Ovo je važno.

Integracija straha i slobode ne znači da čovek od tog trenutka mora da bude neustrašiv, niti da će u životu postojati samo sloboda.

Život će i dalje donositi situacije u kojima treba odlučivati.

Razlika je u tome što cilj više nije da nas jedan od ta dva pola nesvesno i prisilno vuče.

Tada se otvara prostor za nešto mnogo vrednije:

da biramo.

Mogu ovo.
Mogu i ono.
Mogu da zastanem.
Mogu da odlučim.

Ne zato što me unutrašnja klackalica tera na jednu stranu, već zato što sam odluku donela svesnije i mirnije.

PEAT ne traži od vas da unapred znate odgovor

Posle mnogo rada sa PEAT-om, meni je upravo ovo jedna od njegovih najlepših osobina.

Čovek može da dođe sa jednom jedinom rečenicom:

„Ovo mi smeta.“

To je dovoljno za početak.

Ne mora da zna šta se krije ispod toga. Ne mora da ima pripremljenu životnu priču. Ne mora ni da zna gde će ga proces odvesti.

Moj posao kao PEAT procesora i trenera jeste da poznajem proceduru, da pratim ono što se događa i da klijenta vodim kroz proces.

A sadržaj koji će se pojaviti pripada njemu.

Zato nijedan PEAT proces nije potpuno isti.

I možda je upravo zbog toga toliko zanimljivo videti koliko početni problem i ono do čega na kraju dođemo mogu izgledati udaljeno — sve dok ne vidimo nit koja ih povezuje.