Lični kodovi – zašto ponavljamo ono što ne želimo?

Koliko puta ste sebi rekli:

„Znam da ovo nije dobro za mene. Neću više.“

I onda, posle nekog vremena — uradite isto.

Vratite se odnosu iz kojeg ste želeli da izađete. Ponovo udovoljite drugima iako ste odlučili da ćete ovoga puta reći „ne“. Odložite odluku koju morate da donesete. Napravite isti izbor za koji ste već sto puta rekli da ga više nećete napraviti.

I posle se ljutite na sebe.

„Pa dobro, zašto ovo opet radim kada znam da ne želim?“

U Dubokom PEAT-u postoji veoma zanimljivo objašnjenje za ovakva ponašanja. Ono je povezano sa nečim što nazivamo ličnim kodovima.

Kao da nas „tera neki vrag“

Jednom sam vozila automobil i na radiju čula poznati stih:

„Mene tjera neki vrag da joj opet pređem prag.“

I pomislila sam: pa ovo je sjajan opis onoga što lični kodovi mogu da rade čoveku.

On zna da možda ne bi trebalo da pređe taj prag. Možda je već odlučio da neće. Možda mu razum govori jedno.

A ipak — nešto ga vuče.

Naravno, nije u pitanju nikakav „vrag“. Reč je o slikovitom načinu da opišemo ono iskustvo koje mnogi ljudi veoma dobro poznaju:

„Ne želim ovo, ali kao da ipak moram.“

Upravo taj osećaj unutrašnje prisile veoma je važan za razumevanje ličnih kodova.

Šta su zapravo lični kodovi?

Živimo u svetu suprotnosti.

Imamo dan i noć, tugu i radost, dobro i loše, levo i desno, mir i nemir, slobodu i ograničenje…

Takvih polariteta ima bezbroj.

Ali prema sistemu Dubokog PEAT-a, postoji jedan poseban par polariteta koji nazivamo ličnim kodovima.

Lični kodovi otkrivaju se tokom prvog Dubokog PEAT procesa, kada se dva polariteta integrišu.

Oni mogu biti veoma jednostavni:

ljubav – sloboda
moć – nemoć
mir – nemir
strah – sloboda

I upravo ta jednostavnost ponekad zavara.

Jer iza dve sasvim obične reči može da stoji obrazac koji se na mnogo različitih načina ponavlja kroz čovekov život.

Zamislite klackalicu na kojoj sedite godinama

Lične kodove volim da objasnim kao unutrašnju klackalicu.

Na jednom kraju nalazi se jedan polaritet, na drugom njegova suprotnost.

Recimo da su nečiji lični kodovi ljubav i sloboda.

U jednom periodu života ljubav može da izgleda kao nešto što čovek mora da dostigne. Trudi se da bude voljen, prilagođava se, pravi izbore kojima pokušava da sačuva ljubav.

A onda se nešto promeni.

Ono što je do juče bilo poželjno počinje da ga guši.

Sada mu je potrebna sloboda.

Kreće ka drugom kraju klackalice.

Kada dođe do slobode, neko vreme oseća olakšanje.

A onda ponovo počinje da ga vuče drugi kraj.

I tako čovek može da se klacka između dva pola, a da uopšte ne shvata šta se događa.

„Ali ja znam da to radim. Zašto onda ne prestanem?“

E, upravo je to zanimljivo.

Možemo veoma dobro da razumemo svoje ponašanje, a da ga ipak ponavljamo.

Možemo sebi stotinu puta objasniti da nešto nije dobro za nas.

Možemo napraviti spisak razloga.

Možemo obećati sebi da ćemo sledeći put postupiti drugačije.

A onda dođe sledeći put…

I ponovo završimo na starom mestu.

Iz perspektive Dubokog PEAT-a, pre integracije ličnih kodova čovek često oscilira između svojih polariteta nesvesno, prisilno i kompulzivno.

Zato samo racionalno razumevanje nekada nije dovoljno.

Lični kodovi ne pojavljuju se samo na jednom mestu u životu

Ovo je posebno važno.

Ako su određeni polariteti naši lični kodovi, njihov uticaj ne moramo prepoznati samo u partnerskim odnosima.

Isti osnovni obrazac može da se pojavljuje na različitim životnim poljima — u odnosima, poslu, odlukama, odnosu prema sebi i drugim ljudima.

Spolja situacije mogu izgledati potpuno različito.

A kada pogledamo dublje, možemo prepoznati istu unutrašnju klackalicu.

Zato otkrivanje ličnih kodova nekim ljudima učini veliki deo sopstvenog života mnogo razumljivijim.

Odjednom mogu da pogledaju unazad i kažu:

„Aha… zato sam ovo stalno radila.“

A šta se menja kada se lični kodovi integrišu?

Ne postajemo neka druga osoba.

Ne brišemo jedan polaritet da bi drugi pobedio.

Upravo suprotno.

U Dubokom PEAT-u ne pokušavamo da jedan pol proglasimo dobrim, a drugi lošim. Radimo sa oba i integrišemo ih.

Zamislite dve vojske koje se neprestano bore u vama.

Dok traje bitka, ogromna količina energije odlazi na sukob.

A onda bitka prestane.

Nije jedna vojska pobedila drugu.

Prestao je rat.

To je možda najjednostavniji način da objasnim smisao integracije ličnih kodova.

Kada više ne moram – mogu da biram

Vratimo se čoveku s početka priče.

On ponovo stoji pred tim čuvenim pragom.

Ranije je osećao:

„Neću… ali nešto me tera.“

Posle integracije ličnih kodova situacija može da izgleda sasvim drugačije.

Može da zastane i kaže:

„Mogu da pređem ovaj prag. A mogu i da ga ne pređem.“

Ako ga pređe, postoji mogućnost da će stvari ispasti dobro. Postoji i mogućnost da neće.

Ali sada može da sagleda obe mogućnosti i donese odluku.

Ne zato što ga nešto iznutra prisiljava.

Nego zato što je izabrao.

Za mene je upravo tu jedna od najvećih vrednosti rada sa ličnim kodovima.

Ne radi se o tome da život više nema suprotnosti. Radi se o tome da mi više ne moramo da budemo njihova klackalica.

Zašto su lični kodovi toliko važni u Dubokom PEAT-u?

Kada čovek integriše svoje lične kodove, može mnogo jasnije da sagleda obrasce koji su se godinama provlačili kroz njegov život.

Neke stare odluke odjednom dobijaju smisao. Postaje jasnije zašto smo u određenim situacijama reagovali baš tako, zašto smo nešto uporno želeli, od nečega bežali — i zašto smo se ponekad vraćali upravo onome od čega smo pokušavali da pobegnemo.

Ne možemo promeniti ono što se već dogodilo.

Ali možemo promeniti mesto iz kojeg donosimo sledeću odluku.

U svom radu kao PEAT procesor i trener, upravo to smatram jednim od najvrednijih trenutaka Dubokog PEAT-a: kada čovek počne da prepoznaje ono što ga je ranije nesvesno vodilo.

Jer kada prestane ono unutrašnje: „Moram.“

pojavljuje se nešto sasvim drugo: „Mogu da biram.“